На датум трагичне прошлости за српски народ у Хрватској, када је више од две стотине хиљада људи протерано из својих домова, више од две хиљаде припадника српског народа убијено, а на стотине их се и данас води као нестало, не рачунајући уз то и сву порушену приватну и црквену имовину, световне и сакралне споменике, книнским улицама виориле су се хрватске, а палиле српске заставе, славило домољубље уз неизоставне усташке повике „За дом спремни“.
Хрвати пристигли из свих крајева Хрватске, на централној прослави у Книну, уз политичке говоре функционера, величали су победу у рату чије последице српски народ и данас проживљава.
НАЈВИШИ ДРЖАВНИ ВРХ У КНИНУ
Подизањем хрватске заставе на Книнској тврђави започело је обележавање 21. годишњице „Олује“, а овогодишњој прослави присуствовали су бројни званичници Републике Хрватске: председница Колинда Грабар Китаровић, председник Сабора, Жељко Рајнер, председник владе Тихомир Орешковић те бројни представници восјке, полиције и лидери већине политичких партија.
Председница Републике, Колинда Грабар Китаровић, истакла је да је акција Олуја “етички чиста и да представља судбоносну преломну тачку у историји Републике Хрватске”.
- Уверена сам да ће међу хрватским држављанима српске националности с временом још више сазревати свест да их је управо ‘Олуја’ растеретила од тешког столетног утега великосрпских пројеката”, казала је Колинда Грабар Китаровић, председница Републике Хрватске и додала: Сви заједно морамо се, и верујем, желимо окренути будућности с јасном свешћу о заједничкој одговорности за друштвени мир и напредак, како у Хрватској, тако и у односима између земаља које су биле део бивше савезне државе. То је један од мотива обнове политичког дијалога с Републиком Србијом о међусобној заштити мањина, као и о развоју укупних односа, што је од велике важности за мир и развој овог дела Европе.
Улазак Републике Србије у Европску унију интерес је и Републике Хрватске и Европе као целине. Том процесу даћемо активну и конструктивну подршку, пажљиво притом штитећи своје националне и државне интересе, рекла је председница Китаровић.
РЕТОРИКА ИЗ ДЕВЕДЕСЕТИХ СЕ ПОНАВЉА
Окупљенима испред споменика „Олуји“ у Книну, председница је додала како је Хрватска настала вољом хрватских грађана на референдуму, те величанственом борбом хрватских бранитеља.
- Великосрпска агресија изазвала је бројне патње, али Хрватска држава није одобрила нити један осветнички чин. Желим нагласити да је „Олуја“ омогућила мирну реинтеграцију Подунавља, те је имала и велико међународно значење. Нисмо и нећемо никада прихватити да се иста мери антихрватским мерилима. То конкретно значи да нећемо прихватити кривотворење последица рата, као ни занемаривање пресуда, додала је Китаровић.
Ивица Главота, председник Удружења сплитских специјалаца, на прослави се обратио у име ветерана, а његов говор изазвао је бројне реакције. Истичући да су политичари изневерили оне који су их изабрали.
- Борба за савремену Републику Хрватску „Олујом“ није завршила. Само је завршио први чин. Други чин је требао бити, наглашавам, требао бити борба за напредак у свим сегментима друштва. И што би данас рекли? Је ли други чин започео? Је ли се ко борио у другом чину и да не питам је ли спроведена и завршена акција. Људи моји, чин није ни започео. Годину након што смо им омогућили да у удобним фотељама брину о држави, што су учинили? Фотеље су користили, али не само фотеље. Посветили су се свом личном пробитку. Чак и када је цена била превисока. Кад им је фотеља дошла у питање, сећате ли се референдума о закону, када су сви политичари били против. На све су начине онемогућавали при-купљање потписа и народ им је поверовао. Уставни суд донео је одлуку да је потребито прикупити 10 посто потписа од укупног броја бирача.
Е, тада на сцену ступа наш славни Баук. У једном тренутку у Хрватској имамо више од милиона бирача, а у другом има укупно мање становника од тога. Рачуница је ишла до тога да тамо негде треба некога брисати. И брисали су. Брисали су у Вргорцу, Имотском и Метковићу, али не и у Вуковару. У Вуковару се постављају плоче на српском језику. Све то без брисања бирача. Што нам то говори? Народе мој, чекало се да завршном акцијом решимо први чин у стварању Хрватске. Сретне и угодне државе. Били смо поносни и срећни, казао је Главота и додао: - Комунизам није антифашизам. Антифашизам није светоназорска, политичка одредница. То је скуп оних који су се окупили с циљем заустављања фашизма. Према томе, савременици антифашизма смо ми, бојовници супротстављени великосрпском фашизму. Али сигурно нисмо припадници тоталитарног комунистичког режима осуђеног у савременој Европи са свим другим тоталитарним идеологијама и суставима.
“ИЗВИНИТЕ ШТО ПОСАО НИСМО ОДРАДИЛИ ДО КРАЈА”
У свом обраћању десетинама хиљада људи окупљених на книнском тргу, пензионисани пуковник хрватске војске, посебно је нагласио како Хрватска слави годишњицу победе над великосрпским, фашистичким претензијама на свој начин.
- Славимо победу над великосрпским фашистичким претензијама крајем прошлог столећа, а како ћемо славити само је наша одлука и нико нам је никада неће моћи и смети одређивати. Сви они који не желе славити, широко им поље. Када у држави постанете папци, знате да ћете ускоро бити папкари, волови. Народе мој, не допустите да нас вуку за нос. Признајем да сам са својом браћом узео оружје у руке да зауставимо четничку хорду. Свима којима нисмо успели помоћи извињавам се, а највише теби народе што нисмо одрадили посао до краја, и што сада морате трпети оваква срања (непримереном речи изразио се Главота) у властитој земљи.
Целодневна прослава у Книну, уз колоне возила које су тај дан блокирале прилазе граду са свих страна, окончана је концертом Марка Перковића Томпсона, чији музички репертоар, између осталог, пропагира усташтво, позива на клање и протеривање Срба, те је из тог разлога човек којем многе европске земље забрањују наступе. Све то емитовано је и у ударном термину националне телевизије, а након гашења камера и директног преноса, нису изостали заједнички поздрави „за дом спремних“.
Васка Радуловић
Извор бр. 148.
17.8.2016.